ČARLS PRIŠTEVSKI

5. Деда ми је од малена говорио да треба друштво да бирам а не да друштво бира мене. Дружио сам се , током свог живота, по сили посла, са адвокатима, докторима, генералима, инжињерима, политичарима, глумцима , певачицама и професорима, али било је и оних који су седели са мном а нису то заслуживали. Титуле ме никада нису занимале. Не сећам се коју је титулу имао Муамер Гадафи када сам му носио писмо од Тита, док сам био кувар на броду „Галеб“. Цар ли беше?! Ал ’ он ми пружи руку и лепо ме угости , a ja му не замрљах столњак нити ногом залупих врата. Сви су људи за мене били исти и свакоме сам приступао на исти начин и са истим поштовањем, с осмехом и раширених руку, био он просјак или цар . Само је п уста душа увек завидна. Као деца, у селу, играли смо клис, кликере и свињку, лоптицу од дрвета тојагама терамо као хокеј на трави. Св ако је има о по неког брата или сестру да га бран и и чува , што за мене није важило јер сам био јединац, сироче, без оца и мајке и ...