ČARLS PRIŠTEVSKI

Угљено је небо новембарско над Новим Садом. Волим бак a Мар у, топла је и нежна, брижна и мила, али н исам баш радосн а када је мој ред да је чувам а имам пред собом школске обавезе . Отворим врата од своје собе док учим јер она је мала жена и хода у папучама као сенка. Побећи ће ми на улицу. Понекад, кад је брзо не пронађем на месту на којем се затекла, толико се уплашим да помислим да се провукла кроз кључаоницу и побегла. Улазна врата на кући, само због ње, н амерно не подмазујемо да бисмо чули када зашкрипе. Бака Мара има својих вредних осамдесет и четири година, не ма неко посебно задужење у кући, али никако је место не држи. Понекад погледа вести на телевизору. Иако лекари кажу да у њеним годинама н е памти баш добро зна да каже: “Ови ђаволи не престају да лажу.” Брише прашину прстима са старих застакљених слика у рамовима, које свакога јутра дуго загледа и са њима шапуће, залива цвеће, али највише воли да седи поред прозора и гледа на улицу . Нема тамо богзна ...

ДРАГАНА ЂОРЂЕВИЋ (1932-2006) Прва жена багериста на свету Драганa Ђорђа Ђорђевић, рођена је 1932. у Зубином потоку , а била је једина жена багериста не само на копу „Добро село“ него и у целој Југославији . Говорило се да је једина и у свету. Остала је упамћена као омалена, крхка и жустра жена, која је грдосијом управљала поуздано и моћно као да је и сама од гвожђа саздана. Међу рударима се зна да је багер „глодач“ најснажнија и највећа машина на површинском копу, а они који су познавали Драгану сећају се да је била хитра, вредна и до краја посвећена свом послу и породици. Мукотрпан је био животни пут Драгане Ђорђевић. Родитељи су јој погинули у Другом светском рату. Најстарија сестра умр ла је исте године а она је морала да преузм е бригу о млађој сестри и брату. По завршетку Другог светског рата, уја ци и стричев и су јој помогли да настав и школовање у Косовској Митровици , где је 1949. завршава “Школу ученика у привреди”,  са звањем – рударски техничар и ...