ПОЕЗИЈА: НА СПЛАВУ „ХУМКА“

I Знала си то много боље од мене песмо моја јер ђавоље си семе. Уз мутну воду ли се учи таква школа задње мисли као олово неисказана осећања, удица за сома повезано невидљивим концем искушења време је пецарош где је танко ту се кида Требаш ми као Сунцу сателит као броду котва као реци сплав јер ти знаш да се ја у кругу вртим само због тебе песмо моја. Крив сам што ти осмех нисам створио а тражио сам га. Крив сам што сам остављао довољно времена за тебе, у свету мушком само у ретким тренуцима одмора. Данас када покајан гледам у ретровизор свог живота самоме сам себи мрзак и гад. Од таквог света није ми ни било потребно ишта. Иако стекао сам много у свему успео сам само ми је тебе мало заувек остало песмо моја могли смо бити заједно добра прича. Не видиш ли како се све стечено кроз прсте просипа. Данас када имам цео дворац од срца он зјапи празан као уклета кућа зато те призивам, да ми дођеш...