ПОЕЗИЈА: МОЈЕ СЛАВНО ЋЕБЕ

Имао сам Косово

Хвосно сам са Пећком патријаршијом делио

Шар-планину

Косовку Девојку

Имао сам сав тај брисани простор

Тенкове, авионе и Слатину

Сада имам горке и слатке успомене

и моје славно ћебе

са извезеним Милошем Обилићем

под којим сам се свакога јутра

у Приштини будио

као потковицом ударен

Једном ме је само давило

Други пут ме је газило па гушило

Љубоморно као дога на свог господара

Пуцао сам на њега калибром 7.62

Јер ме је пратило, по стану до купатила

или је та рупа од неугашене цигарете била

не сећам се, пили смо чај барабар

Смрзавања ме је спасило једне дуге зиме 1984.

потом је Топлана мазут штедела

Слушај дете

Ја и моје славно ћебе

Прошли смо што нико није

Ударали у плафон покривајући девојке

Неке су волеле њега више

Јер је било дебље и топлије

а неке мене јер сам био млађи

и у кондицији за маратонске стазе

Презимели страшне зиме косовске од -16 до -25

Брисали и сушили сузе

Моје славно ћебе једино о мени зна све

Полупаше се рефлектори за Видовдан

над Косово пољем

Понесох последњи сунчев зрак

са врха Шар-планине

И престаде снимање рата

У години са три преврнуте шестице

Поново, изнова и опет

Те кренусмо да сценографију пренесемо

Ја и моје славно ћебе

у неки други ТВ студио

преко померене нам царства границе

Нисам му заврнуо уши а могао сам

Барем тог последњег Видовдана

Док је на Косову владала аномија

Нико за мном не би писао потернице

Ја и моје ћебе на одмор се спремамо

Топло нас је посаветовао комшија

«Пођи комшо, одмори једно три месеца

Па нам дођи опет»

Вратисмо се, како да не,

Ал’ тај буцмасти, масни, камионџија

из Уже нам Мајчице Србије

са догорелом цигаретом на уснама

имао је жељу да нас превезе

за празне новце

веће него цео намештај наш

од суве ораховине

које му не бих дао ни да сам их имао

на камари сложене

те одлучих да на пут понесем

само своје славно ћебе

са све извезеним Милошем Обилићем

Молим пријатеље моје

Знане и незнане

Рођаке, децу и жене

да случајно не забораве

Када се следећи пут будем селио

знам биће то

само међу Михаилове и Гаврилове анђеле

Јер из срца Србије не знам где бих пре

преуморан од толиких сеоба, а и мрзи ме

Молим их,

да случајно не забораве

моје славно ћебе

Дреновину њиме покријте

јер то моја заставе је

производња: „Охис“, Охрид

купљено у „Сипро“, Обилић на кредит

уз два пара кожних ципела са пачјим кљуном, такође