ČARLS PRIŠTEVSKI

АРАНЂЕЛОВДАН Данас, 28.01.2016. добровољно се одричем једног дела небосклона, неколико белих, пар црвених и једног сивог облака. Затим око шест до седам литара чистог планинског ваздуха, три стабла лично засађена. Одричем се и шума и потока и река и воде. Одричем се и сланишта из оба ока. Једино ћу задржати неколико кубика земље, за сваки случај злу не требало, да ако се ишта добро догоди у међувремену имам где затрпати све што ми никада значило није али увек ми је недостајало. Ово потврђујем при чистој свести и нечистом разуму, ја Кишни пас, раб божји и заточеник сопственог живота у благонаклоној ми земљи, мајци Србији...             ***** Знали смо да живимо брзо и лудо. Сви смо одреда били лепи, млади, јаки и поносни. И себе сматрали патриотама. Искрено смо љубили и волели своју земљу Србију задојени епиком од малена. Али, гордост нас је брзо опила. Када је почела нама тада драга Југославија да се у рату р...

АЛЕКСА АЦО РАКОЧЕВИЋ - ЧИЧА (1938-2007) Наш прослављени и цењени књижевник Вук Драшковић је на „Видовданском песничком причешћу“ у Грачаници, 2006. примио награду „Златни крст Кнеза Лазара“ и изјавио: „ Ову награду сам између осталог добио и за роман „Руски конзул“. То је роман о Косову. Највећи роман о Косову, међутим, није написан. Косово до краја нико не може обујмити ни описати, може га само осетити, али све оно што се поводом Косова и око Косова осећа не може се језиком потпуно изразити .“ У том моменту, Ацо Ракочевић Чича, такође наш прослављени и цењени књижевник, је већ имао објављен највећи роман о најсветијој србској земљи икада написан , али је сматрао да га је као крст који је целог живота носио, смакао себи с врата чим га је објавила „Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, 2003. године и да је посао издавача да издато дело пласира и промовише. И као да гледам Чичу, онаквог каквог га сви памтимо, хемингвејевског лика, испред порте манастира ...