ČARLS PRIŠTEVSKI

9. После тог ручка са гинекологом, у изнајмљени стан сам дошао пред зору. Није ми се ни о длазило са таквим мислима у глави: Да ли да је задавим одмах или да ипак разговарамо. Онда се сетих, па ми никада нисмо стигли ни да разговара мо, поштено и подугачко . Није било довољно времена. Све се догодило превише брзо. Увек сам одлуке доносио ја а она се с њима морала слагати. Прва одлука коју је донела без мене била је да изнајми тај стан. Ми нисмо стигли ни да се ваљано упознамо као људи. Млади бејасмо а ја мислих биће времена за све, само да завршим тај војни рок. Да је питам, шта је па у м е ла да ми одговори. Није могла да ме лаже. Својим очима сам видео. У болници стоји црно на бело. Хеј, два абортуса. Да ли је свесна колики је то био грех пред Богом. А тек моја повређена мушка сујета. Ех, колико сам желео тог јутра да је постојала нека књига у којој бих могао прочитати одговоре на сва моја питања. Данас знам која је то књига, стара је две хиљаде година и зове се Библ...

АРАНЂЕЛОВДАН Данас, 28.01.2016. добровољно се одричем једног дела небосклона, неколико белих, пар црвених и једног сивог облака. Затим око шест до седам литара чистог планинског ваздуха, три стабла лично засађена. Одричем се и шума и потока и река и воде. Одричем се и сланишта из оба ока. Једино ћу задржати неколико кубика земље, за сваки случај злу не требало, да ако се ишта добро догоди у међувремену имам где затрпати све што ми никада значило није али увек ми је недостајало. Ово потврђујем при чистој свести и нечистом разуму, ја Кишни пас, раб божји и заточеник сопственог живота у благонаклоној ми земљи, мајци Србији...             ***** Знали смо да живимо брзо и лудо. Сви смо одреда били лепи, млади, јаки и поносни. И себе сматрали патриотама. Искрено смо љубили и волели своју земљу Србију задојени епиком од малена. Али, гордост нас је брзо опила. Када је почела нама тада драга Југославија да се у рату р...