ПОЕЗИЈА: BIG JOE’S BLUES 1920.



ИМАЈ СРЦА БЕЈБИ

                                                                                                

Када вам тако кажу у држави Арканзас
Они то мисле врло озбиљно
Нама не треба проклети гитариста и певач
Нама треба добар берач памука
Скитња је кажњива законом

Моја црна браћа нису имала свраб у петама
ни превелику жељу да буду берачи памука
Било је туча, али коцкања нису прекидана
Седели смо на пијанцима
Док је Big Joe свирао блуз
На својој гитари, са девет жица

This song

Љубави знам да не мислиш о мени
Ни колико мој отац почивши
У затвору сам, бејби,
Ни крив ни дужан окопавам кромпир
Признајем да сам с тобом поступао лоше
Признајем да је глупо што ово пишем
Не признајем ништа друго, ни мање ни више
Ал’ имај срца бејби
донеси ми бокс „Мораве“
И свој осмех
Памтићу, док сам жив
Мајке ми!

Све је истина oсим ако није лаж
Је ли тако госпон судија?
Бар две туре пића вреди ли ова наша прича
Кренули смо да бежимо, тамном страном Месеца
Пут нас је преварио кроз земљу Великог Ветра
Крај Великог језера, расла су нека дивља деца
из племенитог рода Дрвенаревића

Није прошло ни пар минута од како је вриснула
Та капедомска сирена а за нама су запенили
паклени пси трагом црног зноја
услед недовољног броја природних баријера
није било сметњи фузији чељусти
и дебелог меса, два босонога берача памука

Овако сам му реко
ономе што је са мном бежо
Хеј, ти светска гребо, ти ничег се не бој
разбићемо их поново,
ако je божјa вољa да им данас побегнемо
ипак, чини ми се да би много боље било
да се догодило, да је моја драга прошла кроз зидове
Пробушила месец,  угризла за врат

Љубави знам да не мислиш о мени
Ни колико мој отац бивши
Ако је ово слобода, бејби,
зашто ми се непрестано чини
да је љубав твоја робија моја
Оставите отворена врата К.П. Дома
Mолим те, драга, опрости, заборави и откључај
Донеси ми кључ од тог твог катанца
Отпусти ланцe, нахрани и прошетај
Није овај кишни пас птичица

Вратиће се, тај мрсољко кад-тад
Веруј ми
После свега нема где да ухвати хлад
this rain dog
Већ под твоје крило, анђеле мој

Црк’о дабогда!
Говедо саможиво
Магарчино необуздана
Требало би те спалити на ломачи

Најдража зашто си таква?

Имај срца бејби
Праштај



Comments

Popular posts from this blog

ПРИЧАО МИ ЈЕ КИШНИ ПАС ///први део///

ПОЕЗИЈА: МОЈЕ СЛАВНО ЋЕБЕ

ЦРНО КОСОВСКО ЗЛАТО: ЖИШКА ЈЕ ЗОГРАФ