ПОЕЗИЈА: ШТА ЋУ ТИ?

Знам, најдража, да си нестрпљива

и поцупкујеш налакћених руку на куковима

док очекујеш одговор

на то питање

Требаш ми, као Сунцу сателит

Ал’ не као Месец

Већ као друго Сунце

Требаш ми, да ми осветлиш црнило у ноћи

Требаш ми, да ми трошиш новце

Koje не бих умео да потрошим сасвим сам

Требаш ми, да ме спустиш

Када полетим ван границе своје

А нисам допунио гориво да трајем

Требаш ми да ми звоцнеш звончићима

када пукне трећи чеп

Из друге гајбе

Јер тек онда вадим мач из футроле

И крећем да освајам

Трули, нови, врли, демијски свет

И делим савете које нико не требује

Нико није јачи, нико бољи

Нико ништа не зна, нити уме

А неће ни да послуша

омладина а поготово старци

Што увек на изборима гласају

за дечију пропаст

Али обично погоди се да ме засврбе дланови

Када су се затвориле све радње

И завршено је радно време

Парламента, Општине и Месне заједнице

Уједињених нација, Безбедности савета

Наравно остављам мачовито предавање

за боље сутра

Када ми је жеља већ изветрена

Узимам своје пецаљке

јер схватам којег сам то бика глумио синоћ

А онда трагам за оним

ко ми је махнуо заставицом црвеном

пред носом

Али ти ме асертивно загрлиш

И ја престајем да будем јак и снажан

Некако сам сам себи наједанпут као танка шибица

То немој да ми радиш, више никада

Поготово пред другима

то никако не може да ваља

Мани се од мача мога, драга

Посећићеш, прстиће

Ненавикле на тежак рад

То и хоћеш, је л’ да

Видеће нас деца и комшије

Да ми мач није јача страна

Већ језик

А ти знаш како љубим, мама

Требаш ми, да ме покриваш

Док причам у сну 

Док  ратујем са злим духовима

Требаш ми, да нам децу рађаш

Слатке као колачиће

Требаш ми

Да ми превијаш ране вавилонске

Гавезом и боквицом

Требаш ми, као Звезда Даница

Док бродимо јахтом од папира

У кади где се купамо заједно

Требаш ми, као на лотоу шестица

Јер прва награда је к’о ђаво намештена

Требаш ми, да башту са цвећем окопаваш

И пластеник понекад одржаваш

Да ми вечито пажњу

На бедра твоја плодна задржаваш

Јагоде и лук узгајаш као дечија главица

Лубенице, купус, ротквице, кромпир и парадајз

И цвеће, дан-и-ноћ, невен, перуника

мада не знам шта ће нам

Јер се не једе, ал’ нек’ мирише

Нек’ буде лепо двориште

Нек цркну комшије

Требаш ми, да са мном будеш

И кад олуја тресе орах

И Сунце туче виноград

Да ме грејеш док снег пада у априлу

А дрва су потрошена

Требаш ми, да призовеш моје име

Преко дворишта барем једанпут на дан

Јер када ти нико име не помене

Као да те никада ни било није

Требаш ми, да ми ласкаш

Схватам да то и није љубав права

Али тако волим да ми се одговара

Big Ma

Требаш ми, да те слушам док причаш

И сниваш о породичној викендици

Летовању и зимовању

О киселом купусу и сарми

И како треба да се купе нове козе

нови орман и кревет

приштеде паре за дечије школовање

И твоје чизмице

Јер у твом орману са стварима

Ни игла не може да се убоде

Али ја ти верујем кад ми кажеш

Да немаш шта да обучеш

Требаш ми, да те гледам док ходаш

Јер ходаш као да плешеш

Треба ми твоја интуиција ђаволска

Јер је тачнија од временске прогнозе

И статистике БДП-а

Требаш ми, да бих трошио паре на поклоне

За све наше важне датуме

Када смо се први пут угледали, кад те је мајка родила

Ког лета смо се верили, којег датума смо се у цркви венчали

Кад се родило једно, па друго и треће дете

Требаш ми, да бих имао пред ким да се доказујем

И билдујем мишиће, док косим траву и дрва сечем

Требаш ми јер си моја изгубљена сочива

Која нисам умео да сачувам

Требаш ми, јер си иста као ја

Иако то није ваљана комбинација

Јер у браку барем један мора да буде паметан

Требаш ми, да ме браниш метлом и кутлајом

ако ме случајно неки

Љубоморни комшија политички прозива

Требаш ми, да будеш моја застава

Требаш ми, да браним друге од себе

Требаш ми, да ми купујеш лекове

Требаш ми, да бих ти дао све оно што другима нисам

Да ти кућу, плац, пензију и њиве препишем

Требаш ми, да ме псујеш и вређаш

Јер знам да тако треба

када испаднем будала

и пријатељима новце позајмљујем

без признанице

Требаш ми, да ми сипаш шећер у еспресо на сплаву

Када је леп дан и придржиш шољицу

да се не љуља и тресе

Требаш ми, да те шета куче

Када ја послом заузет сам

И гураш дечија колица

Да ме тераш да на литургију идемо

сваке недеље и децу васпитаваш

као православне Србе и Србкиње

Требаш ми, да ми испечеш торту

прсте да олижеш

Требаш ми, јер на летовању нема ко

да ми намаже леђа лосионом

Требаш ми, јер када остарим бићу много јак

А тако усамљен и џангризав

Требаш ми, да ме растужиш и изнервираш

Требаш ми да ме зауставиш кад год кренем

Тамо где само ти видиш да не треба да одем

Требаш ми, јер није економично у аутомобилу возити се сам

Требаш ми, да ми помогнеш да победим живот тај

Јер ми се намерачио и тера ми инат