ПОЕЗИЈА: ПАРИНЕЗИС ПОКАЈАНОГ СРБИНА

Када стадох, и измерих

Врпцу историје, јасно видех

Да долази ОНО време

Драга мајко, отпусти ме

јер сам постао један од оних

које су народни певачи одувек клели

Имадох ту срећу да се рођењем саплетем

јер ти ме мајко роди, не питајући ме

Не као Србина већ као комунишче

То главато чудовиште

Некрштеног до тридесет и треће

растегљиву слину од човека

Халапљиво поткупљиве душе

Ситне као бибер

Која се не боји ни Бога ни крста

Опрости жено оца мога

Истог таквог безбожнога, неокајанога и неопојанога

Нико није крив знам, све најбоље о погребенима

Да се Бога стидим, мајко драга, сваког јутра док се чешљам

Родила си ме са жељом да будем комуниста

Титовим пиониром су га звали

Благосиљали марамом црвеном

Испред споменика палој деци

Са Сремскога фронта

Данас 25-и мај је када ово пишем

Јосипа Амброза „Дан Младости“

Његов други рођендан

сузе зглобом кажипрста бришеш

и њега и све његове фазане

Што и даље мртви лете а ниједан

да падне

Жалиш више него сина свог Србина

Да си ме, мајко родила Србин да будем

Данас не бих мењао ни државу ни своје име

Да се време врати то не мож’ да буде

Али ја бих ипак Србином да се зовем

Мирно спавај нано и ничег се не плаши

Поново ће син твој Србин постати

Јер само таквог ће Христос да га спаси

Хоћу, мајко, хоћу, поново Србин да будем

Србенда та са три детета најмање

Јер два минус два су дупла нула

Брже руке него језика

Жуљевитих прстију

Који се даду саборити

У три прста

Знам да гледаш, дечко,

ту мапу света

Преко нета

И питаш се каква ли је то тачка

Која толико јако светлуца

Где се састају Исток и Запад

Те базалтне тектонске плоче

Крв и мед се пише а Балкан чита

Хоћу, мајко, хоћу, не у градску чистоћу

већ СрБин са великим словом Б да осванем

јер у слову Б три слова спојена су

као три прста

свето Тројство

И као Б-О-Г читају се

Ал’ ти српкињо не мораш баш толико

на мене да вичеш

Што Србин нисам умео да будем

Сачекај само годину или две, на путу сам да постанем

Ако имаш воље православне српчиће да рађаш

А не прагматичне европљане

Кажи ми, племенити и чисти духовниче

Како да се грешна душа моја покаје и спасе

Урежи православни крст у срце

Покуцај и отвориће ти се

престани да блудничиш

по светој земљи пљујеш

Псујеш, кунеш и преклињеш

За моју је главу шлем Обилића Милоша

Хоћу поново од мене да отпочне нова врста

За мој је длан мач Светог Кнеза

Пропасти не можемо иако спаса нам нема

За груди моје часни је крст Светог Саве

и правовенчаног му брата Стефана

Моји су и орао и медвед

Змија подмукла и зла

Нека се мом дорату око копита не саплиће

Доста је било више

Издржати се не може

Као да сам какав геополитички

Џак за ударање

свака ми се шуша прчи, прозива и испрђује

На јачем се копља оштре, знам

слабића нико да нападне неће

Данас поготову кажу

да то претерано радиоактивно је

Опасно као кејмтрејлс

GMO, прашак за буве

Младић, Милош, Радослав или Страхиња да се зовеш

Их, бре, када једном поново прави Србин постанем

Па ми се груди напуне ваздухом

Нећу од гордости да пукнем

И Исус се поново у светлу врати

Хиљаду година благодат ће владати

Бићу спасен

И не више сасвим сам

Застани човече

Ти што србском земљом ходаш

И стидиш се Србином да себе назовеш

Застани и запитај се, бре

Да л’ поштујеш законе природе

десет божјих заповести, јоште

Од Бога Србе

И још 1018 ако желиш да их знаш

А не да по њима као Кинез кусаш

Штапићима док ти један по један

Просипају се кроз прсте

и бираш:

Недељом ћу да поштујем два у један

Можда ћу да радим у њиви или родитеље посетим

гласаћу за идоле са телевизијских екрана

Не вараш жену само ако немаш с киме

А и она тебе да ти се освети дупло више

Комшији пожелиш не само да цркне крава

Већ позиваш ватрогасце и кад ватре нигде нема

Лопови су сви они који имају више од тебе ленчуге

Сведочиш лажно на брата свога рођенога

И нож му у срце зариваш

Од преваре живиш, превари се надаш

Призиваш Бога узалуд хиљаду пута на дан

На сваком семафору у саобраћају

Али само у псовкама

Мењаш веру за вечеру

у народним посланичким клупама

Црква си ти али ако твој духовник

Вози бољи ауто у цркву не улазиш

Обећаваш себи да покајаћеш се

У минут до дванаест

Када Црна дама, али не она из песме групе Смак

дође да те поведе

Пред семафор где је Џони стајао са пиштољем

Жеља ми је велика као кућа

Где су те стрељане

Домови соколски

Гусларска друштва

Вечери епске поезије

Часне литургије

покајан сам и не желим

Из рајске ми земље да побегнем

У гепеку аутомобила или

окачен испод воза као павијан

Ех, живим само за те дане

Светло и добро, праведност и берићет

Када ће се саставити хиљаду Обиљана

За соколов лет

Знаш ли барем наизуст да очиташ оченаш

Знаш ли да ли је Косово  јоште Стара Србија

И колико је било Ново Брдо

У веку тринаестом

Најброј ми барем три немањићка манастира

Завежи пертле!

Усправи се!

Извади руке из џепова!

Је л’ те неко силом натераоо, сине, Србин да будеш?

Мало ли ти је муке

Још ти треба и такав самар

Такво бреме

Упита брижна мајка сина свог

Да те није неко лоше обавестио

Завела подмукла србска туристичка агенција

Или патриотска интелигенција из дијаспоре

Дај да ти мајка стави ракијаве облоге

Сирћетне чарапе

Скува чај од камилице

Опет си пио испред продавнице

јео бунике

или нешто још горе

Шта то говориш сине

Како то да ниси

У матичној ти књизи пише

Србин си

И на тараби свашта пише

Али истина не мора да буде

Реци ми, мајко моја, драга и мила

Желим искрено да знам

На ком си то месту

Изгубила свога сина Србина

Прелистај књиге староставне

истина је од мене скривана

да не бих умео ништа да урадим како ваља

Оштрицу ножа већ осећам

ево испљунућу грко пиле

ЖЕЛИМ МАЈКО ПОНОВО СРБИН ДА БУДЕМ!

Чико, чико, вуку ме за рукав

Молим те чико и овај овде би хтео да буде

Ти си да будеш Србин

Колико је и срце далеко од стопала

А желиш да станеш у ред са Филипом

Александаром, Нед Лудом, Немањом, Савом

Ноем и Пушкином, Константином, Загором Те-нејом

За Христа не могу да знам

Нећу ни да тврдим

Боже ми опрости