ПОЕЗИЈА: К’О ТАД К’О САД

Ако свако од нас

Почне да оставља

само по један камен

За душу јунака

(Стари је то србски обичај)

Који је на неком месту погинуо

За слободу србства

Где год да погледаш

видећеш тушту и тма

тумула

јер нема стопе земље српске

на којој није пао барем један јунак

песме вредан

Да су те научили свему ономе што је требало да знаш

не би било посла ни за једног лажног пророка

не би те болело ама баш ништа

не би сазнао за одложено покајање

на планини Голеш

покрај реке Дренице

одакле је цело целцато

Могло у око стати

Косово поље

Најскупље је коштао одувек

Јевтин човек

Колики је шлем био у Милоша

Данас такве главе више нема

И неће је ни бити

Док Христос не врати се

За оклоп његов расковати

Требало је ковача два

а мач подигнути, три јунака

добра, јака

тамо где погледа онде и убије

С два прста секиру закуцавао у пањ

Док је јоште био момак млад

И нико је извадити могао није

До Силног цара Душана

Кад то виде

Он га узе под своје

Као сина рођенога

И ћерку му своју

За верну љубу да

Преко четири стотине цркава

и његово село Обиље

башти, воћњака и винограда

погазио је и порушио

Милошу Мурат кад му је прешао праг

Ја се не питам да ли је било последње вечере

Било какве заклетве

Сигуран сам само да је било издаје

„Ако спијеш ваља да си са оружјем

Са запетом пушком

Ако дојдеш у своју њиву

Мораш презати од сваког трна или џбуна

Да те какав п’с не убије

Ако стоци и марви појдеш

Ваља ти се опростити са чељадима

Као да већ умиреш

Ако на пут појдеш

Ваља да те испрате као и у гробје

Нема ти у нас нигде и ништа

Овако се даље не море

Мора се ма на коју страну

Па ма и у Цигане

У овој земљи нема живота

Само ако си слаб и неопрезан

Не помаже ти ни пушка

ако неси опрезан и добар на њој

Ако си слаб

не помаже ти ни друштва ни пријатељства

Ако немаш моћи да га лахно одржаваш

Тежак је живот у нас

Нема ћаре

Другачије се не море

у овој земљи

А под овим псима

Што нас опкорачише још од Косова“

Овај цитат незнаног Србина са Косова из 1877.

ја прочитах управо јуче

Претио ти пушци, оку, руци

Данас је к’о тад к’о сад

У Девет Југовића девет Србина

У Призрену српкиње две

У Дечанима једини један