ПОЕЗИЈА: ПУШТЕН НИЗ ВОДУ

Што се тиче твог прошлог живота

Памтиш само да се радило о великој представи

Која је трајала преко педесет година

А у којој је просјак требало да постане краљ

„Мораш имати ништа да би био богат“

Прочитао си у погрешним књигама

Данас знаш да колико није тачно

Толико није ни истина: Ко рескира увек добија!

Играо си поштено, дакле потонуо наивно

На свих девет простих бројева

Осим на нулу

Јер од нуле си се плашио

Као Саве вампира

Добитак на нули је увек дуплиран

али очигледно је да ниси био велики коцкар

и ето поново седиш сасвим сам

На мокром, хладном камену

Већ седам хиљада година

Пуштен низ воду

Дуго си тражио обалу

Остављен у песку

имао си жељу, велику и далеку

Прошао си, кроз иглене уши

Ниси имао ни сламку спаса

Али требао ти је само микрон

Да схватиш, да је све ово око тебе

само превара и представа

Вољу си губио, знање си крао

Док си лежао на обали, затрпан  до грла

Где се насукао, твој мали брод

Пун љубави и милосрђа

Знање је реч а реч је змија

Али, зашто би то свако требало да зна

У својој присилној глупости

поверовао си да си одувек био сасвим сам

Јер није било никога да те саслуша

Све док ниси испунио и последњу заповест Бога Оца

“Опрости непријатељу свом!”

Тек тада Архангел Михајло

у длан ти ставља балчак и каже:

„Ти живиш у царству невидљивих анђела

Поведи их за Бога милога!“